|
1 Klasična organizacija datoteka. Podrazumeva takvu organizaciju gde svaka aplikacija ima zasebnu datoteku u kojoj se čuvaju podaci potrebni za rad te aplikacije. Informacioni sistem sa nepovezanim aplikacijama i posebnim datotekama za svaku aplikaciju vremenom dolazi u kontradikciju sa samim sobom, zbog neusaglašenosti podataka o istoj komponenti stanja realnog sistema u različitim datotekama. Nedostaci ovakve organizacije datoteke su: Nepovezanost aplikacija, Nekonzistentnost (protivrečnost) podataka, Redundantnost podataka (suvišno ponavljanje podataka) i Čvrsta povezanost aplikacija i podataka. 2 Nezavisnost programa i podataka (fizička i logička nezavisnost). Pojam fizičke nezavisnosti se odnosi na činjenicu da promene u fizičkoj strukturi baze podataka ne smeju da utiču na promene u programu. Postiže se uvođenjem pojma šeme. Programi svoje zahteve upućuju šemi, a onda sistem za upravljanje bazama podataka menja stanje baze podataka. Time se izbegava potreba poznavanja fizičke strukture BP. Logička nezavisnost se odnosi na činjenicu da izmene u šemi ne smeju dovoditi do izmena programa. Postiže se uvođenjem pojma podšeme. Podšema predstavlja deo šeme baze podataka koji je dovoljan za realizaciju zadatka jednog ili grupe programa. 3. Pojam šeme i podšeme. Šema, kao struktura nad skupom različitih tipova podataka, predstavlja apstraktni model realnog sistema i njegove baze podataka. Nad šemom se gradi fizička struktura podataka. Podšema predstavlja deo šeme baze podataka koji je dovoljan za realizaciju zadatka jednog ili grupe programa. 4. Pojam i namena SUBP. SUBP je programski proizvod koji omogućava efikasno formiranje, korišćenje i menjanje baze podataka. Zasnovan je na nekom modelu podataka, mora da ima jezike pomoću kojih se definiše integritet baze i kojima se manipuliše bazom tj. vrši selekcija i izmene (upis, brisanje, modifi-kacija sadržaja BP). Poseduje i mehanizme za upravljanje transakcijama, rad u mreži, zaštitu od uništenja, efikasno korišćenje i zaštitu od neovlašćenog pristupa. 5. Pisši isto što i ѕa četvrto 6. Programski jezici i SUBP. Deklarisanje strukture BP se vrši putem jezika za definisanje podataka Data Definition Language DDL, a postupci selekcije i izmene sadržaja BP se realizuju putem naredbi jezika ѕa manipulisanje podacima Data Manipulation Language DML. To razdvajanje je napravljeno zato što je bazu potrebno definisati samo jednom, da se može višekratno koristiti. Za definisanje operaci-ja na bazi podataka koristi se upitni jezik Npr. SQL. Jezik domaćin služi za izračunavanja, donošenje odluka, korisnički interfejs i to je uglavnom proceduralni jezik. 7. Produktivnost razvoja i implementacije programa. Mehanizmi koji se koriste za povećanje produrtivnosti rada programera su: Ograničenja, Okidači i Procedure BP. Ograničenja su pasivni mehanizmi koje SUBP koristi da spreči dovođenje sadržaja baze podataka u koliziju sa pravilima ponašanja realnog sistema. Da bi to postigao SUBP moraju mu buti saopšteni uslovi integriteta. Okidač je procedura povezana sa skupom pojava jednog tipa entiteta u BP. Te pocedure se aktiviraju na događaje kao što su: upis nove pojave tipa entiteta, brisanje ili modifikacija p.t.e. Rad okidača je van kontrole programa, a njegovo izvršenje je obavezno. Okidači su aktivni mehanizmi, koji održavaju propisane odnose između podataka o različitim entitetima. Menjaju podatke o jednom entitetima kada se menjaju podaci o drugim. Procedure BP se ne sprovode automatski, nego ih korisnički program poziva da bi ih primenuo na deo transakcije. 8. Pojam rečnika podataka. Rečnik podataka je baza podataka sa podacima o bazi podataka i njenim korisnicima. Rečnikom, kao bazom podataka, upravlja SUBP, tako da se može koristiti putem upitnog jezika.Raѕličiti SUBP poseduju rečnike sa različitim mogućnostima. U rečniku podataka se čuvaju podaci o: Logičkoj i fizičkoj strukturi podataka, Pogledima, Korisnicima i njihovim pravima pristupa i Aplikativnim programima. 9. Opšta arhitektura SUBP Najvažniji delovi ovog sistema su: -procesor upitnog jezika -procesor opisa šeme -upravljač baze podataka -rečnik Projekat šeme baze podataka,opisan putem takozvanog jezika za opis podataka uvodi se u procesor opisa šeme. Procesor opisa šeme je prevodilac (kompajlera) jezika za opis podataka.Rezultat prevođenja je interni opis baze podataka smešten u rečnik. U procesor upita se uvode programi za manipulisanje podacima iz dva izvora. Te izvore predstavljaju: -korišnički upiti, koji se predstavljaju direktno putem terminala ili nekog drugog interaktivnog radnog mesta -aplikativni programi, koji sadrže naredbe za selekciju i manipulisanje bazom podataka. Zadaci upravljača baze podataka su da: -preuzima naredbe od procesora upitnog jezika i prevodi ih sa nivoa apstrakcije opisa šeme ili podšeme u operacije nad datotekama -proverava pravo pristupa korisnika elementima intenzionalnog opisa baze podataka -formira i održava specijalnu tabelu sa podacima o yaključavanju objekata.vodi borbu protiv pojave izgladnjavanja transakcije i uzajamnog zaključavanja -upravlja vodjenjem žurnal datoteke -detektuje razne anomalne situacije 10. Pojam modela podataka. Model podataka je matemaička apstrakcija, koja se koristi za projektovanje modela realnog sistema. Sadrži sledeće podatke o realnom sistemu: Statičke osobine, Ugrađena ograničenja i Dinamičke osobine. Crtatičke osobine nose informaciju o strukturi buduće baze podataka. Ograničenja govore o pravilima ponašanja u realnom sistemu i dozvoljenim i nedozvoljenim vrednostima podataka. Ta ograničenja se preslikavaju u uslove integriteta koji obezbeđuju da podaci o realnom sistemu u bazi podataka budu usaglašeni sa ograničenjima u samom realnom sistemu. Dinamičke osobine odslikavaju promene u realnom sistemu. Te promene se reflektuju putem izmene podataka u BP. U BP se definišu operacije koje dovode sadržaj BPu saglasnost sa aktuelnim podacima. Strukture nad skupom tih operacija predstavljaju programe. Def. Model podataka M je matematička apstrakcija izražena trojkom (S, I, O), gde je S strukturalna, I integritetna, a O operacijska komponenta modela. 11. Strukturalna komponenta modela podataka. Strukturalna komponenta modela podataka sadrži skup primitivnih koncepata i skup pravila za izgradnju složenijih koncepata. Koncept je apstraktna predstava jedne klase delova realnog sveta kao npr. Skup sličnih subjekata ili neki konkretni subjekat, Skup sličnih objekata ili neki konkretni objekat, Skup sličnih događaja ili neki konkretni događaj, Zajednička osobina svih elemenata jednog skupa ili konkretna vrednost te osobine i Veza između dva skupa ili dva konkretna elementa nekih skupova. Primitivni koncept se ne mođe dalje dekomponovati na koncepte.Oni mogu predstavljati Opis osobine skupa činilaca i skup konkretnih vrednosti te osobine. Koncepti i pravila za njihovu izgradnju se koriste za izradu modela skupova činilaca i modela konkretnih činilaca. Da bi se u model statičkih osobina realnog sistema ugradila informacija o vezama uvode se relacije u skup modela skupova činilaca, ili se relacije uvode između modela samih činilaca. Pri kreiranju strukturalne komponente modela podataka koriste se Intenzija (definiše skup navođenjem uslova koje njegovi elementi treba da zadovolje) i Ekstenzija ( prikazije jednu od mogućih pojava skupa nabrajanjem elemenata.) 12. Integritetna komponenta modela podataka. Pravila ponašanja ili poslovanja u realnom sistemu se izražavaju putem: Ograničenja mogućih vrednosti ogrdeđenih zajedničkih osobina nekog skupa činilaca, Ograničenja veza između dva ili više konkretnih činilaca i Ograničenja odnosa između realnog činioca i njemu pridružene vrednosti zajedničke osobine. Ograničenja definisana u postupku projektovanja baze podataka nazivaju se uslovima integriteta. Za bazu podataka čiji je sadržaj u saglasnosti sa svim definisanim uslovima integriteta kaže se da je konzistentna. 13. Operativna komponenta modela podataka. Dinamičke osobine realnog sistema opisuju se putem skupa operacija O. Ne menja svaka operacija iz O pojavu baze podataka, ali menja njeno stanje. Vrednosti indikatora i kontrolnih mehanizama i pojava baze podataka čine stanje BP. Naj karakterističniji indikator je indikator tekućeg sloga. Kada se operacije izvršavaju nad bazom podataka obično se izvršavaju nad jednim njenim delom – selekcijom. Operacija se sastoji iz dva dela: u prvom se definiše aktivnost, a u drugom selekcija. Osnovne aktivnosti su: Definisanje vrednosti indikatora aktuelnosti, Čitanje podatka, Upis novog podatka, Brisanje postojećeg podatka i Modifikovanje postojećeg podatka. Selekcija se može vršiti uz pomoć: Indikatora aktelnosti, Odnosa između podataka i Vrednosti osobine koja se tada naziva asocijativnim adresiranjem. Ako se putem jedne operacije vrši izbor podataka o skupu činilaca sa istom osobinom jezik se naziva deklarativnim. Deklarativni jezici koriste vrednost osobine za selekciju. 14. Pregled razvoja modela podataka. Modeli podataka koji su ostavili trajan trag u teoriji i praksi BP su: Mrežni mp, Hierarhijski mp, Relacioni, Model entiteta i poveznika, Model semantičkih hierarhija, Semantički mp, Objektno – orjentisani mp i Logički mp. Razvoj je tekao tako što se stalno težilo otklanjanju nedostataka i olakšanju rada sa bazama podataka. Osnovni nedostaci su bili nerazdvajanje logičke i fizičke strukture, kompleksnost struktura i korišćenje proceduralnih jezika.
15. Koncepcija relacionog modela podataka.. Pri razvoju relacionog modela podataka postavljena su tri cilja : Uvođenje jasne granice između logičkog i fizičkog aspekta baze podataka, Strukturalna jednostavnost i jednoobraznost shvatanja i pogleda na podatke Uvoćenje deklarativnog jezika za definisanje i korišćenje baza podataka. 16. Nezavisnost. Pod pojmom netavisnosti se smatra postizanje jasne granice izmeću logičkih i fizičkih aspekata upravljanja bazom podataka. Pojam fizičke strukture odnosi se na internu reprezentaciju podataka i na mehanizme pristupa podacima. Suština nezavisnosti podataka je u razdvajanju logičkog aspekta tj. oblika u kom se podaci prezentuju programu ili korisniku od fizičkog aspekta tj oblika u kom se podaci memorišu u bazi podataka. Ovaj problem je rešen uvođenjem asocijativnog adresiranja. Svaki podatak se jednoznačno adresira putem naziva šeme relacije, naziva obeležja i vrednosti ključa. Asocijativnim adresiranjem se prepušta SUBP da gde će podatak biti memorisan i kako će biti pronađen. 17. Strukturalna jednostavnost. Relacija se predstavlja dvodimenzionalnom tabelom. Prilikom korišćenja tabele ona nosi naziv relacije, zaglavnje tabele predstavlja skup obeležja šeme relacije,nazivi kolona predstavljaju obeležja, a same kolone sadrže elemente domena odgovarajućih obeležja.Vrste tabele predstavljaju torke.Relacija odnosno tabela je usvojena kao osnova organizacije podataka na logičkom nivou. 18. Jezik podataka. Prilikom kreiranja relacionog modela podataka stvorena je potreba za jezikom podataka visokog nivoa, koji će dati maksimalnu nezavisnost između programa s jedne strane i mašinske reprezentacije i organizacije podataka sa druge strane. Za potrebe razvoja tog jezika definisana su dva alata : Relaciona algebra i Relacioni račun. Operator JOIN je karakterističan za sve relacione jezike. Jezik podataka SQL ( Structed Query Language ) zasnovan je na relacionom računu. SQL predstavlja interaktivni jezik za definisanje i ažuriranje podataka i postavljanje upita. Bitne karakteristike SQL-a su deklarativnost i rad sa skupovima. Osnovni upitni blak SQL-a ima oblik : SELECT lista obeležja FROM lista relacija WHERE kvalifikacioni izraz. Rezultat upita je nova tabela. SQL nije predviđen za definisanje kompletnih postupaka obrade podataka već samo kao deo proceduralnog programa koji služi za rad sa bazama podataka, a koji proceduralni program vidi kao sekvencijalnu datoteku i čita je slog po slog 19. R-vrednost. Jedna R-vrednost je funkcija koja preslikava svako obeležje iz R u odgovarajuću vrednost. Time se dobijaju parovi (Ai,ai) obeležja i vrednosti obeležja. 20. Relacija. Relacijom nad skupom obeležja R se naziva svaki konačni skup R-vrednosti. Nad jednim skupom obeležja R može se definisati veoma velik boj različitih relacija. Uređenje obelžja nije značajno. Skup svih relacija nad skupom obeležja R označava se sa SAT(R). Tabela predtavlja najpogodnije sredstvo za reprezentovanje relacije. Zaglavlje tabele sadrži obeležja skupa R, a vrste R-vrednosti, odnosno torke. 21. Projekcija relacije na skup obeležja Neka je X Í R, a r jedna relacija nad R. Projekciju ili restrikciju relacije r na skup obeležja H predstavlja relacija r[X] definisana kao r[X] = {t[X] êt Î r(R)}. Projekcija relacije r(R) na XÍR, najčešće se označava na sl. Način  (r(R)). 22. Šema relacije i pojava nad šemom relacije. Šema relacije je imenovana dvojka, u oznaci N(R,C), gde je N naziv šeme relacije, R skup oboležja, a C skup ograničenja koji opisuje odnose između elemenata domena obeležja iz R. Pojavu nad šemom relacije (R,C) predstavlja relacija r(R) koja zadovoljava svako ograničenje iz skupa C. Skup svih pojava nad šemom relacije (R,C) obeležava se sa SAT(R,C). Ograničenje gÎC šeme relacije (R,C) predstavlja bulovu funkciju koja svakoj relaciji nad R pridružuje vrednost T ako relacija zadovoljava ograničenje ili vrednost ^ ako ga ne zadovoljava. Šema relacije opisuje statičke osobine klase entiteta realnog sveta. Svaka pojava šeme relacije reprezentuje jedno stanje realne klase entiteta. 23. Ključ šeme relacije. Svaka šema relacije poseduje bar jedan ključ. Skup obeležja X Í R predstavlja ključ šeme relacije (R,C), ako za svako rÎSAT(R,C) važe sledeća dva uslova: 1. ("u,vÎr)(u[X] = v[X] Þ u = v) 2. ("Y Ì X)(ÙØ1) Uslov 1 ukazuje na jedinstvenost vrednosti ključa, u smislu da se svakoj torci relacije dodeljuje druga vrednost ključa i da se putem vrednosti ključa može izvršiti jednoznačna identifikacija torke. Uslov 2 ukazuje na minimalnost skupa obeležja ključa. Jedna šema relacije ne može imati više od jednog ključa. Jedan od ključeva se bira za primarni. Putem vrednosti primarnog ključa se vrši traženje torki u relaciji i jedino se on javlja kao strani ključ u drugim šemama. 24. Šema baze podataka. Str 90. Šemu relacione baze podataka predstavlja imenovana dvojka N(S,I), gde je N naziv šeme baze podataka, S konačan skup šema relacija, u oznaci S={(Ri,Ci)½i = 1,…,n} takvih da je  , a I predstavlja skup mećurelacionih ograničenja i ograničenja koja su posledica pravila poslovanja. 25. Pojava baze podataka. Svakom stanju realnog sistema odgovara jedna pojava baze podataka. Pojava baze podataka je određena trenutnim vrednostima podataka i veza između tih podataka. Pojava nad šemom baze podataka N(S,I) je takva pojava s nad Ѕ, koja zadovoljava svako iÎI, u oznaci sÎ SAT(S,I). 26. Pojam integriteta domena Pises 27 pitanje. 27. Integritet domena. Integritet ili ograničenje domena je trojka tip podatka, dužina podatka, uslov. Tip podadka definiše vrstu znakova pomoću kojih se izražava vrednost obeležja, a dužina podatka se izražava putem maksimalnog broja takvih znakova koji mogu biti upotrebljeni za izražavanje vrednosti obeležja. Uslov je komponenta koja vrši ograničenje domena. Uslom može biti neki izraz ili funkcija. Postoje prosti i složeni regularni izrazi. Prosti se definišu u odnosu na neke konstante, a složeni od prostih. 28. Pojam nula-vrednosti. Nekada se u realnim BP javlja potreba za upisom nove torke u relaciju iako nisu poznate vrednosti svih obeležja. Da bi se prevazišao taj problem uvodi se pojam nulavrednosti. Postoje tri osnovne kategorije nula vrednosti: Postojeća, ali nepoznata, Nepostojeća vrednost i Neinformativna nula – ne zna se da li vrednost uopšte postoji ili ne. 29. Integritet entiteta. Relacija zadovoljava uslov integriteta entiteta ako su ispunjena sledeća dva uslova: Jedinstvenost vrednosti ključa i zahtev da niti kompletan ključ niti bilo koje obeležje ključa ne smeju imati nepoznatu vrednost u pojavi nad šemom relacije. 30. Zavisnost sadržavanja. Relacija r zadovoljava zavisnost sadržavanja [A1…An] Í [B1…Bn] ako važi : ("tÎr)($uÎr)("i Î {1…n})( t[Ai] = u[Bi] ). Zavisnost sadržavanja između skupova obeležja H i Y uvodi uslov da mora važiti dom(X) Í dom(Y) (domen kompatibilnost), da bi se ta zavisnost uopšte mogla definisati. Zavisnost sadržavanja se naziva i međurelaciono ograničenje. 31. Referencijalni integritet. Referencijalni integritet je međurelaciona zavisnost sadržavanja Ni [A1…An] Í Nj [B1…Bn], kod koje { B1…Bn } predstavlja primarni ključ šeme relacije sa nazivom Nj. Softveri za rukovanje BP imaju mehanizme putem kojih se realizuje zavisnost sadržaja (referencijalni integritet). Pravila ref. Integriteta: Inserting, Deleting, Updating. 32. Jedinstvena uloga obeležja. Pojam jedinstvene uloge obeležja se svodi na činjenicu da svako obeležje može imati samo jednu ulogu, jedno značenje. 33. Pojam funkcionalne zavisnosti. Izraz oblika f: X Y se naziva funkcionalnom zavisnošću. Pri tome f predstavlja naziv funkcionalne zavisnosti, a H i Y predstavljaju skupove obeležja. Kaže se da H funkcionalno određuje Y, ili da Y funkcionalno zavisi od H. To znači da se svakom elemntu dom(X) može pridružiti najviše jedan element iz dom(Y). Skup torki relacije r zadovoljava funkcionalnu zavisnost ako za svake dve torke u i v u r važi: u[X] = v[X] Þ u[Y] = v[Y]. 34. Amstrongove aksiome Tri osnovne aksiome su: Refleksivnost Ako je YÍX tada važi X®Y Proširenje Ako je X®Y i ZÍW tada važi XW Pseodotranzitivnost Ako je X®Y i YW®Z tada važi XW®Z Može se dokazti da je sistem aksioma Neredundantan, Neprotivurečan i Kompletan. 35. Zatvaranje skupa funkcionalnih zavisnosti. Kada je zadat skup funkcionalnih zavisnosti primenom pravila izvođenja mogu se dobiti nove funkcionalne zavisnosti. Zatvaranje zadatog skupa funkcionalnih zavisnosti F+ sadrži kompletnu informaciju o ograničenjima među podacima u ekstenziji. To je što bi narod reko kad na sve FZ primeniš sva pravila. Tako dobijen skup FZ je veoma velik, a mnoge FZ su logički suvišne. 36. Redukcija. Funkcionalna zavisnost H®AÎF+ je redukovana s obzifom na F ako važi: ("UÌC)(U®AÏF+). Skup funkcionalnih zavisnosti F je redukovan ako je svaka f: X®A iz F redukovana funkcionalna zavisnost. 37. Neredundantno pokrivanje. Pokrivanje skupa funkcionalnih zavisnosti je svaki skup FZ koji ima isto zatvaranje kao prvi skup. Skup G je neredundantno pokrivanje skupa zavisnosti F ako ne sadrži pravi podskup koji takođe predstavlja pokrivanje skupa F. 38. Zatvarač skupa obeležja. Zatvarač skupa obeležja XÍU u oznaci H+ sadrži sva obeležja iz U koja funkcionalno zavise od H. 39. Pojam normalizacije i anomalije održavanja BP. U najopštijem smislu, normlizacija je postupak kojim se proizvoljna, nenormalizovanja relacija transformiše u skup manjih normalizovanih relacija. Normalizacija se izvodi na osnovu zavisnosti koje iskazuju zakonitosti koje vrede u svetu čiji model podataka gradimo.Normalne forme daju formalne kriterije prema kojima se utvrđuje da li model podataka ispunjava prethodne zahteve.Normalizacija je proces provere uslova normalnih formi i po potrebi svođenje šeme relacije na oblik koji zadovoljava iste.Procesom normalizacije želi se razviti dobar model podataka tako da se iz nekog početno zadatog modela otklone slabosti (redundansa i problemi u održavanju).Jednostavno korišćenje i menjanje podataka podrazumeva pre svega sprečavanje anomalija održavanja podataka. Pod anomalijama održavanja podataka podrazumevamo: Anomaliju dodavanja, Anomaliju brisanja, Anomaliju promene.Anomalija dodavanja (unošenja) javlja se u onim slučajevima kada su informacije o svojstvima jednog objekta memorisane u bazi podataka kao deo opisa nekog drugog objekta. Anomalija brisanja je inverzija anomalije dodavanja. Kada se prvi objekt iz predhodnog slučaja obriše, brišu se i podaci o drugom objektu, što se nije želelo.Anomalija promene (ažuriranja) javlja se u slučaju kada promenu podataka o jednom objektu treba izvršiti na više od jedne kopije podataka. Ako treba da se promeni samo jedan od prvih objekata time se menja i drugi objekat vezan uz njega, ali ne i drugi objekat koji je uz neki drugi prvi objekat, a to dovodi do nekonzistentnosti. 40. Metode normalizacije Postoje sledeće dve tehnike normalizacije: Vertikalna normalizacija,Horizontalna normalizacija. Vertikalna normalizacija je postupak kojim se porizvoljna nenormalizovana šema relacije transformiše u skup manjih i normalizovanih šema relacija. Iz relacione šeme se izdvajaju obeležja koja stoje u nedozvoljenim odnosima sa ostalim obeležjima u šemi. Od izdvojenih obeležja formira se nova šema relacije. Horizontalnom normalizacijom relacija se rastavlja na podskupove n-torki – fragmente relacije koji zadovoljavaju određene uslove. Horizontalna normlizacija zasniva se na operacijama selekcije i unije. Postoje sledeće dve varijante vertikalne normalizacije: normalizacija dekompozicijom, normalizacija sintezom.Normalizacija dekompozicijom započinje od proizvolje nenormalizoovane relacione šeme i izvodi se u koracima. Svakim korakom normalizacije relaciona šema prevodi se u višu normalnu formu, tako da se polazni skup obeležja deli u dva skupa i od svakog formira posebna relaciona šema. Svaki korak normalizacije mora biti reverzibilan.Normalizacija sintezom polazi od skupa obeležja i od skupa zavisnosti zadatih na tom skupu obeležja. Postupa se ne izvodi u koracima već se direktno formiraju relacione šeme koje ispunjavaju uslove zahtevane normalne forme. 41. Dekompozicija bez gubitka informacija. Istakli smo ranije da je bitna osobina normalizacije reverzibilnost, odnosno, dekompozicijom ne sme doći do gubitka informacija. Dekompozicija je bez gubitka informacija ako se polazna relacija može generisati spajanjem relacija koje su generisane dekompozicijom. 42. Definicija prve, druge i treće normalne forme. Šema relacije je u prvoj normalnoj formi ako i samo ako je domen svakog od njenih obeležja skup atomarnih vrednosti.Relaciona šema R nalazi se u 2NF ako je svako neključno obeležje od R potpuno zavisno od kandidata ključa.Relaciona šema R nalazi se u 3NF ako je u 1NF i ako niti jedno neključno obeležje u R nije tranzitivno zavisno od ključa od R. 43. Pojam operativne komponente relacionog modela podataka. Operacijskakomponenta modela podataka služi za opis dinamičkih karakteri-stika realnog sistema. NJome se definiše jezik za izražavanje upita i jezik za ažuriranje pojave BP u cilju njenog usavršavanja sa stanjem realnog sistema. Operacijska komponenta sadrži tri podkomponente: Upitni jezik, Jezik za ažuriranje podataka i Jezik za definisanje podataka. Prva dva se zajedno nazivaju jezikom za manipulaciju podacima. 44. Relaciona algebra. Relaciona algebra predstavlja jedan teorijski model upitnog jezika relacionih baza podataka. Relaciona algebra je skupovno orjentisani deklerativni upitni jezik. Izrazi rel. algebre se sastoje od operanada i operatora rel. algebre. Operandi su skupovi torki, kao i reziltat operacija.
 |
RSS link na komentare